Tata na porodu?

Sta mislite da li muz treba da bude prisutan porodu i zasto? Iz licnog iskustva ili jednostavno vase misljenje?

Ja i moj muz dijelimo isto misljenje "bez muskaraca na porodu molim vas". Njegov pogled na to je da nebi zelio da se nadje u situaciji gdje se ja patim, vristim, boli me jer bi dosao na iskusenje da razbije nesto ... Moje gledanje na ovo je da ne zelim da me gleda u najgorem mogucem izdanju, to su ipak traume, a uostalom sta ce se desiti kad se poslije bebe vratimo na keksanje? Jos da mu svaki put se pojavi slika kako se beba radja.. Ja kazem No Thank You.

Ja sam vec rezervisala svoju mamu da bude sa mnom u sobi, a ostali svi vani! Ionako sam stidljiva...

Meni licno, je bilo van pameti da moj muz propusti bilo koji momenat u radjanju NASEG djeteta. Da napomenem, mi smo ovdje sami bez rodbine tako da niko drugi nije ni mogao pomoci i biti prisutan porodjaju. I da jeste, opet bi ja izabrala da to bude moj muz a ne moja mama jer ipak se radja njegovo djete a ne njeno. On je isao sa mnom na svaki pregled kod ginekologa, ni jedan nije propustio. Isao je sa mnom na casove i na kraju bio sa mnom i na porodu. To iskustvo je nesto sto nam niko ne moze uzeti. Moj porod je bio dug i mukotrpan jer je moj sin "zakasnio" dvije sedmice tako da su ga morali "istjerati". Meni je nekako bezveze i pomisliti da bi me moj muz mogao smatrati manje pozeljnom samo zato sto me je morao "gledati" u "najgorem mogucem izdanju". Na to nisam ni pomislila jer smatram da ako mu se zbog poroda mogu zgaditi onda mi nemamo sta traziti zajedno. Mog muza su pitali da li zeli da prereze pupcanu vrpcu kada se beba rodi i on nije znao sta da kaze, dvoumio se i pomalo plasio toga. Kada je doslo do toga uradio je to bez razmisljanja i tada sam ga po prvi put vidjela da je zaplakao. To mi je bio najljepsi i najdirljiviji momenat u zivotu. Ne znam, mozda bi ga kod nas neki nazvali "papucarom", ali cini mi se da je sve vise muskaraca koji biraju da budu prisutni.

moj suprug je sam izrazio želju da prisustvuje porodu i tako je i bilo. nažalost situacija se bila iskomplikovala pa sam završila na carskom rezu pa nije vidio sam čin rađanja, ali sam definitivno mišljenja, nakon što sam iskusila to, da prisustvo na neki način jača vezu među supružnicima.

međutim čula sam i za slučaj da suprug, nakon prisustva porodu nije mogao nikako da ima odnose sa svojom suprugom poslije jer mu se u glavnistalno vrtila slika nje na porodu.

dakle, rekla bih da zavisi od muškarca

Citat :

dakle, rekla bih da zavisi od muškarca

Naravno.

Ja mislim da je puno lakse kada je muskarac prisutan porodu. Ja sam se porodila u jednoj od najboljih bolnica u Americi i sve je proteklo u najboljem redu. Medicinske sestre su bile super. Ipak mislim da je jako pomoglo to sto je moj muz bio tu, jer je on cesto postavljao pitanja koja meni ni na pamet ne bi pala. Meni je bilo lakse zamoliti njega da mi donese vode ili da mi masira ledja nego da to ocekujem od medicinskg osoblja. Mislim da je i medicinsko osoblje pazljivije kada je otac prisutan.

Ono sto mi je najvise pomoglo je to sto sam znala da ce mi on uvijek reci istinu. Kada se moj sin poceo radjati meni je bilo jako tesko da "guram" jer sam izgubila snagu (porodjaj je trajao dva dana). Ovdje je praksa da se ne pusta vise od 45 minuta da se beba "izgura". Kod mene je to bilo tri sata jer sam im rekla da ne zelim carski rez osim ako je neophodan. Moja doktorica je valjda od umora i muke pocela da me plasi tako sto mi je govorila da moram jace da guram jer bebi opadaju otkucaji srca. Mene je to strasno uplasilo i gledala sam u muza koji mi je govorio, sve je u redu beba ce biti ok. nisu mu opali otkucaji srca.

Vidim da svako ima svoje misljenje Doktori ce uvijek biti doktori, a nekad hoce i da malo kake na usta... Tih neprijatnih prica o doktorima sam cula vazda. A da ce te potrefiti doktor/ica koji iskreno vjeruje u sve tvoje izbore u vezi poroda.. eh to je nemoguce. Znaci najvaznije je upoznati se dobro sa procesom porodjaja da ti neko nebi mogao soliti pamet. Moja doktorica na primjer ne voli da se trudnoca prenosi preko termina... a ja absolutno ne pomisljam da tjeram bebu vani, ako predje termin to je Bozije... uostalom svaka beba izlazi kad je spremna, neke to cine na vrijme, a neke kasne sa dosta buke.

Znaci ja vec imam jedan problem sa svojom doktoricom... netreba mi muz nit iko drugi ko situaciju realno nemoze promjeniti, ja se uzdam u Boga jer on jedini odlucuje kako ce i sta se desiti.

Svaki muskarac moze ili nemoze da se nosi sa nekim stvarima. Ja se inace stidim i doktorice kad me pregleda, tako da nebi voljela da me gleda ko stvarno ne mora... sve zavisi izgleda. Imala sam davno komsije koji su meni (tad djevojcici od 14 godina) pokazali foto album njihovog najmladjeg sina.. medjutim u tom foto albumu su se nasle i slike sa poroda.. to me je prosto sokiralo bilo,.. mislim da ja gledam raskoracenu zenu (da je neznam ko) , krv.. i ostalo.. Ali eto njima je to sasvim normalno Ljudi se razlikuju i to strasno

Citat :

Moja doktorica na primjer ne voli da se trudnoca prenosi preko termina... a ja absolutno ne pomisljam da tjeram bebu vani, ako predje termin to je Bozije... uostalom svaka beba izlazi kad je spremna, neke to cine na vrijme, a neke kasne sa dosta buke.

Ovo je sad malo OT. Vidis ni moja doktorica nije bila za to da se beba "tjera" vani. Moja beba je zakasnila citave dvije sedmice tako da je MORALA vani. Ne znam koliko si ti upoznata sa tim sta se moze desiti kada je beba "predugo" u stomaku, ali bilo bi dobro da i o tome nesto naucis (just in case)

http://www.mayoclinic.com/health/inducing-labor/PR00117
http://parenting.ivillage.com/pregnancy/plabor/0,,midwife_44x1,00.html

Citat :

Znaci najvaznije je upoznati se dobro sa procesom porodjaja da ti neko nebi mogao soliti pamet. Moja doktorica na primjer ne voli da se trudnoca prenosi preko termina... a ja absolutno ne pomisljam da tjeram bebu vani, ako predje termin to je Bozije... uostalom svaka beba izlazi kad je spremna, neke to cine na vrijme, a neke kasne sa dosta buke.

Znaci ja vec imam jedan problem sa svojom doktoricom... netreba mi muz nit iko drugi ko situaciju realno nemoze promjeniti, ja se uzdam u Boga jer on jedini odlucuje kako ce i sta se desiti.

Hm, kazes upoznati se dobro sa procesom porodjaja da ti neko ne bi solio pamet... Meni se cini da ti i nisi bas tako dobro upoznata. Ja sam bila jaaaaaaaaaaaako dobro upoznata sa procesom i opet sam slusala one koji su ipak malo vise znali od mene. Koliko znam u Americi bas i nemas nekog izbora kada se radi o onome sto je u najboljem interesu tebe i tvoje bebe, tj. nece te ni pitati sta ti hoces ili neces u slucaju da se nesto mora poduzeti (osim ako nisi odlucila da rodis kod kuce). Vjerovatno i sama znas koliko se ovdje boje raznoraznih sudskih parnica tako da ti nece dozvoliti da se "prepustis bozijoj volji" sve dotle dok se oni o tebi brinu. Ti naravno imas pravo da izrazis svoje zelje i oni ce ih najvjerovatnije postovati ukoliko su razumne.

Moj je muz prisustvovao porodu i jako mi je drago da jeste, mislim da je to jedna od najvrijednijih zajednickih uspomena. Mnogo mi je znacilo sto je bio samnom u tim trenucima i sto je samnom podijelio taj prvi trenutak kad nam je guzlica izletila Tih par sati pred sam porod su mi prosli mnogo lakse i brze zbog toga sto je cijelo vrijeme bio samnom i moram priznati da mi je bilo jako zao svih onih trudnica koje su same hodale hodnikom gore dole, puhkale i savijale se od bolova i nisu imale nikoga da im bar malo misli skrene da ne razmisljaju o bolu.

Moj muž nije bio na prvom porodu,jer nije stigao,ja sam već ležala u bolnici,a kada je sve počelo,javila mu,on požurio da dođe,a kada je stigao,ja već rodila.Sve je išlo jako,jako brzo.

Na drugom porodu je bio,i meni i njemu je jako drago zbog toga,zaista jedno posebno iskustvo,zajedno dočekati svoje dijete i poželjeti mu dobodošlicu na ovaj svijet.Zajedno smo se radovali,smijali,plakali od sreće kada smo primili našu mrvu.On je čak pomogao babici da je obuče i spremi i jako je ponosan na to.

lejla (citat):

Sta mislite da li muz treba da bude prisutan porodu i zasto? Iz licnog iskustva ili jednostavno vase misljenje?

Ja i moj muz dijelimo isto misljenje "bez muskaraca na porodu molim vas". Njegov pogled na to je da nebi zelio da se nadje u situaciji gdje se ja patim, vristim, boli me jer bi dosao na iskusenje da razbije nesto ... Moje gledanje na ovo je da ne zelim da me gleda u najgorem mogucem izdanju, to su ipak traume, a uostalom sta ce se desiti kad se poslije bebe vratimo na keksanje? Jos da mu svaki put se pojavi slika kako se beba radja.. Ja kazem No Thank You.

.

Ja se u potpunosti slazem sa Lejlom.
Ni ja nebi volela da on prisustvuje porodjaju, jer mislim da i nebi mogao izdrzati do kraja.On kad vidi da sam se samo malo posekla poludi a ne da gleda kako se poradjam.
I sto vec rece Lejla ''jos da mu se pojavljuje slika kako se beba radja za vreme seksa''
Jednostavno i ja sam protiv toga!
Ali svako ima svoje misljenje!

Ja i ovaj put ne zelim da moj muz bude prisutan. Jednostavno, ta me ideja nesto ne privlaci. Citala sam negdje da se zene teze otvaraju ukoliko su uz njih muzevi, a pogotovo jos ako se cijeli "dogadjaj" snima! Navodno, novi (stari) trend je da uz zenu koja se poradja bude neka iskusnijaa, starija zena, koja je vec i sama radjala i poradjala. Doktor priskoci samo ukoliko dodje do nekih komplikacija... Ne sjecam se gdje sam to procitala, vjerovatno negdje na netu ovih dana...

samo za info, tata stoji kod mamine glave i ako to izricito ne insistira, od samog poroda ne vidi nista sve dok beba ne izadje.

Citat :

tata stoji kod mamine glave i ako to izricito ne insistira, od samog poroda ne vidi nista sve dok beba ne izadje

Moj boga mi sve vidio. Ma sta vidio on me je prakticno i poradjao! Mogu mislit' sta sad misli o meni kad me vidi kako lezim na krevetu, garan't mu se gadim.

hahaha, itsme.... e što me nasmija...a ovaj smajli se baš uklopio u komentar

Zavisi od muskarca.. mislim ljudi generalno.. neki su ljudi uzasno gadljivi, neki imaju uzasno upecatljivu mastu i sjecanje,.. a nekima mozes sve zivo ispred ociju al' im se to ne urezuje u sjecanje bas nesto...

Ja recimo necu smijeti ici u bolnicu kad mi se rodica bude poradjala, njen termin je za 4 sedmice... ja bi izasla iz bolnice iztraumatizirana i bolje je da ne gledam sta se sve bude desavalo kod nje u sobi...

Ja kazem, ko moze nek navali, nije ni lose vidjeti ...

ja ne bih volela da suprug prisustvuje...
ali bi mi bilo jako drago kada bi mu dozvolili da nas poseti, vidi bebu...

ja mislim da bi oko ovog mog sreckovica doktori skakali kad bi bio na porodu, mislim da to nije za njegov zeludac....
Sve je OK kad covjek nesto gleda na TVu, al kad vidi uzivo druga je prica.

Ja bih licno voljela da prisustvuje porodu pa da vidi kakve su to muke.
Ovako zena ode u salu, porodi se i oni misle (ne svi al ih ima) da je to jedno lako....

Nazalost, ima ih i takvih

ni sama ne znam sta bi htjela, prvo sam zeljela i moj dragi se slozio da bude na porodu a onda kad se termin blizio poceo se kolebati jer nije bio siguran moze li on to jer ne moze da podnese da mi ne moze pomoci. srecom ili ne, otisla na carski pa je sve to proslo bez dodatne rasprave

iskreno, sve zavisi od muskarca do muskarca ali i od zene. sad iz ovog aspekta nisam sigurna da bi htjela da bude samnom. ni ja ne podnosim dobro krv pa ga razumijem u potpunosti.

samo mislim da nikoga ne treba siliti ili nagovarati jer se kasnije to moze pretvoriti u jedan ruzan scenarij

hehehe bila sam blizu kad je jedan otac izasao sa poroda. dusa draga nije mogao da drzi mobitel, presmjesan je bio, izgubljen i vidno mu je bilo muka. jer stvarno bebe koje se tek rode su jako ruzne. i drago mi je da sam zbog toga rodila na carski da je "ne gledam takvu"

lupam drage moje, lupam

Taman posla da mi je muz bio na porodjaju
Meni bi bilo jos teze, a njemu mi bilo teze nego meni...

Ja nisam bila za to medjutim kad je doslo do toga muz nije htjeo da me ostavi samu. A iskreno mi je to i pasalo kad mi je masirao ledja dok traje kontrakcija. Neznam, sve je to individualno, moj porod se malo oduzio/iskomplikovao pri kraju pa mi je cini mi se tad najvise bilo potrebno da je neko uz mene da me bodri jer ja sam skroz izgubila nadu da cu uspjeti roditi. Oni su dosta "kratkog pamcenja" pa ni kad smo poceli da se "examo" ni na pamet mu nije palo sta se svega nagledo dok sam radjala... sto ti je musko, nekad dobro dodje ta njihova kombinatorika.

coka (citat):

ja ne bih volela da suprug prisustvuje...
ali bi mi bilo jako drago kada bi mu dozvolili da nas poseti, vidi bebu...

Ovako sam i ja mislila... pa naravno, on bi umro kad bi video porodjaj

ma cini vam se cure.. nasi muski su samo dobro razmazeni od svojih majki, a da treba mogao bi on to da vidi

kad bolje razmislim, ja ne bih volela da prisutvujem porodjaju, tj da gledam sve to...
jedna stvar je lezati na stolu i gledati u plafon, babicu ili sta vec, a sasvim druga videti svu tu krv i ostalo....
zasto bi to iko normalan zeleo da gleda?

Zavisi kakvu vezu imas sa muzem... On mene nije mogao da ostavi samu da kroz to sve prolazim, isto kao sto i ja njega nebi mogla ostaviti samog u nekoj "krvavoj" situaciji. I nebi rekla da mi je muz nenormalan.

moj muzek je bio na porodjaju (Opca B.), mozda vise iz ciste radoznalosti, a mozda zbog nestrpljenja da vidi bebu. iako nismo imali dogovor da li ce prisustvovati, vazilo je ako u tom momentu bude htio, do zadnje minute nismo bili sigurni da ce uspjeti uci i stici (jer se oteglo). meni je nekako lakse bilo kad sam ga vidjela, i kad je bio uz mene... da bar prati i kontrolise ono sto ja ne mogu, i da opustenije psujem i rondam. a najljepse mi je bilo sto smo zajedno docekali bebu.
ne kajemo se, bilo nam je ludo i nezaboravno:)
on tvrdi, da nijedno musko ne bi podnjelo ono sto zene podnose na porodjaju.